..but nice try

Ja sam
ona magla
koju reže tvoj bariton
šapatom.
I ona grmljavina sa pljuskom
koja je zarobila misao
o tome šta si tek sposoban sa poljupcem.
Ja sam ona pjesma
koja se survava na tebe
dok pokušavaš da je preboliš.
Ja sam ono izdisanje tebe
koje se guši u sebi samom.
Ja sam samo pokušaji pisanja poezije
posle tebe.
Ja sam
uzaludno
neprestano
traženje
i nenalaženje.
Traženje i nenalaženje
savršene
ili makar prikladne definicije zagrljaja.
Ja sam ona klupa
koja nas je krila preksinoć
od pogleda farova
i ježa zvanog Brajan
iako bi mu više odgovaralo ime Herbert.
Ja sam izgužvani prospekt
koji je počeo svoj život u pozorištu
i završio u kontejneru.
Ja sam zagrljaj
zamijenjen dodirom nadlaktica
pri češkanju ruke.
Ja sam poslednji stisak
iskrenog stalomijedotebe
u hodniku
i podsvjesno mirenje sa sudbinom.
Ja sam mjesecima zgužvana duša
posle prve neprijatne tišine
i nedozvoljavanje iste
mjesecima kasnije.
Ja sam jedno
blistavo
tragikomično
loptasto
katapultirano nedostajanje
i voljenje tebe.
Ja sam idiot
koji traži
da ga ponovo zaljubiš u tebe
a on će te vrlo rado
ponovo zaljubiti u sebe.
Ja sam sazuta čizma
i legendica
'ajde' i 'ajmo'
samo jer si ti tako rekao.
Ja sam
spontani pobačaj nas.
Ja sam pokretna slika stopala na stopalima
koja se kreću
uz sočne
zrele zvuke džeza.
Ja sam noć koja je na korak do apsolutnosti
jer plače za zaljubljenošću
i dan koji je na korak do poljupca
a izdužuje hod
jer uživa apsolutnost.
Ja sam zagrljaj na kauču
smijeh u dahovima između plača
i ona
ona držanja za ruku.
Ja sam tvoja prva ljubav
(samo ti to još ne znaš)
koji si uživao čast
da mi budeš isto.
Ja sam tvoj Alex Turner
možda
možda i budem.
Ti si možda
vrlo vjerovatno
moja Vera Pavladoljska.
Ja sam imanje
i nemanje tebe
a posebno sve ono između
i pokušaji oporavljanja od toga.
Ja sam besprekorno poznavanje
tvoga ukusa
disanja
tvojih pokreta
oblika tvog nosa
okvira tvojih naočara
i onoga iza njih.
Ja sam obožavanje tvog nonšalantnog davanja ritma telefonom
koji je zapravo cigla
i laži u kojoj živiš da nemaš dobar glas
Jer znaš,
ja sam i život u kome ne postoji neko sa više sluha
i seksipilnog baršuna u glasu
a da manje vidi postojanje istog.
Ja sam nemogućnost
i neumijeće
oguglana zatucana neznavenost
izdisanja tebe.
Ja sam jedno blistavo
komično
loptasto
čupavo
katapultirano voljenje
i udisanje tebe.
Samo čaura ostataka
i ostajanja u tebi.
Samo si još uspomena na sebe.
Samo smo
možda
konačno ostavljeni u poslednjoj tački ovih
nanizanih rečenica
o jednom voljenju tebe
Radosti moja.