Previše radosti, previše ljubavi da bi tvoje kosti to mogle da po:d:nesu.

I ostale iluzije o postojanju

Gubimo se u prazninama koje zovemo domom.
Vjerujemo da nešto značimo. Ali šta je značenje nekom ko u isto to vjeruje...
Jedna ledena kišna kap
u pljusku
I ostale iluzije postojanja.

Toliko ljudi a niko dovoljan.
Tolika usamljenost a toliko ljudi.

Svašta je bio

Gomila kostiju oko pluća, srca i oka;

Karirana košulja okačena o njih;

Ljubav;

Ljubavnik mojih misli čak,

jer to nikako nije isto.

Zagrljaj i zagrljeni;

Svašta je bio.

Cigareta,

I koščati vretenasti prsti koji je krive

s namjerom da izgleda privlačnije.

Budala.

(A izgledao je..)
I par iglica na obrazu,
s titulom četnika;
I dlan koji miluje.

Svašta je bio.

U polumraku pred ponoć,

ušuškan(i) između kamenog zida i drvenih vrata,

i dima te čuvene

nakrivljene cigarete,

kojoj je zapalo da proživi između njegovih prstiju,

kurva prokleta.

Svašta je bio.

I usne 

mesnate,

na klik jezika od zakržljalog nosa

koji samo što ne pukne pod crnim okvirima

dva oka koja traže pređašnju sreću u onome ispred njih,
zakopanu preduboko izgleda
čak i za taj pogled;

I te usne što nadmeno izdišu

mješavinu magle i dima duvana,

praćenu pogledima 

čežnje, 

i sudarom komplemetarnih energija;

I požudni čin
presvučen slojem kože;

Svašta je bio.

A voljele su nas ulice noćas;

kunem vam se voljele su nas.

I tražile su nam utjehu noćas

musave,

i uplakane.

I pokušale su da nas sa:čuvaju noćas;

Zar ne vidiš da su pokušavale?

Dok se grad

ogleda u samoći

jedne ljetnje kiše

i asfalta kojeg je ostavila bez daha...

I eto,

iskliznula mi je misao.

Ti si moj trenutak

koji traje godinama,

možda čak i mjesecima.

i moj osmijeh;

I onaj prasak između 

njegovog sudara sa tvojim.

I blud;

I žudnja.

Moja Radost;

Jedina.

Ti si moja tišina, 

i ona moja šutnja koja traje

dugo,

predugo i za jedno čekanje;

Moj zagrljaj,

i ljubav,

I grozničava čežnja;

i slutnja;

To si mi.

I kunem ti se

nikad nisi ljepši bio 

nikome

no meni noćas,

Naslonjen kostima na zid

višiš

sa cigaretom

i kariranom košuljom;

I kunem ti se

nikad niko

nije imao veću želju da te zagrli

no ja

dok sam treptala 

između tvojih osmijeha

i pogleda na dolje,

I držala dah.

I stvarno je grmjelo, vidiš li?

..but nice try

Ja sam
ona magla
koju reže tvoj bariton
šapatom.
I ona grmljavina sa pljuskom
koja je zarobila misao
o tome šta si tek sposoban sa poljupcem.
Ja sam ona pjesma
koja se survava na tebe
dok pokušavaš da je preboliš.
Ja sam ono izdisanje tebe
koje se guši u sebi samom.
Ja sam samo pokušaji pisanja poezije
posle tebe.
Ja sam
uzaludno
neprestano
traženje
i nenalaženje.
Traženje i nenalaženje
savršene
ili makar prikladne definicije zagrljaja.
Ja sam ona klupa
koja nas je krila preksinoć
od pogleda farova
i ježa zvanog Brajan
iako bi mu više odgovaralo ime Herbert.
Ja sam izgužvani prospekt
koji je počeo svoj život u pozorištu
i završio u kontejneru.
Ja sam zagrljaj
zamijenjen dodirom nadlaktica
pri češkanju ruke.
Ja sam poslednji stisak
iskrenog stalomijedotebe
u hodniku
i podsvjesno mirenje sa sudbinom.
Ja sam mjesecima zgužvana duša
posle prve neprijatne tišine
i nedozvoljavanje iste
mjesecima kasnije.
Ja sam jedno
blistavo
tragikomično
loptasto
katapultirano nedostajanje
i voljenje tebe.
Ja sam idiot
koji traži
da ga ponovo zaljubiš u tebe
a on će te vrlo rado
ponovo zaljubiti u sebe.
Ja sam sazuta čizma
i legendica
'ajde' i 'ajmo'
samo jer si ti tako rekao.
Ja sam
spontani pobačaj nas.
Ja sam pokretna slika stopala na stopalima
koja se kreću
uz sočne
zrele zvuke džeza.
Ja sam noć koja je na korak do apsolutnosti
jer plače za zaljubljenošću
i dan koji je na korak do poljupca
a izdužuje hod
jer uživa apsolutnost.
Ja sam zagrljaj na kauču
smijeh u dahovima između plača
i ona
ona držanja za ruku.
Ja sam tvoja prva ljubav
(samo ti to još ne znaš)
koji si uživao čast
da mi budeš isto.
Ja sam tvoj Alex Turner
možda
možda i budem.
Ti si možda
vrlo vjerovatno
moja Vera Pavladoljska.
Ja sam imanje
i nemanje tebe
a posebno sve ono između
i pokušaji oporavljanja od toga.
Ja sam besprekorno poznavanje
tvoga ukusa
disanja
tvojih pokreta
oblika tvog nosa
okvira tvojih naočara
i onoga iza njih.
Ja sam obožavanje tvog nonšalantnog davanja ritma telefonom
koji je zapravo cigla
i laži u kojoj živiš da nemaš dobar glas
Jer znaš,
ja sam i život u kome ne postoji neko sa više sluha
i seksipilnog baršuna u glasu
a da manje vidi postojanje istog.
Ja sam nemogućnost
i neumijeće
oguglana zatucana neznavenost
izdisanja tebe.
Ja sam jedno blistavo
komično
loptasto
čupavo
katapultirano voljenje
i udisanje tebe.
Samo čaura ostataka
i ostajanja u tebi.
Samo si još uspomena na sebe.
Samo smo
možda
konačno ostavljeni u poslednjoj tački ovih
nanizanih rečenica
o jednom voljenju tebe
Radosti moja.