Marioneta

Pa zar i ti? Pored svog ostalog ološa?
I tvoj odraz vidim u oštrici mača...
I koliko god se ja pravila jača
od svih ostalih
I moje srce je glina u tvojim rukama
U stanju da se raspadne ako se stisne previše jako...
Ili da bude suvo remek-delo
ako se oblikuje polako
ako se pravi vodom tvojih očiju...
Ja sam samo marioneta
koja igra po scenariju Života.
Beživotne lutke, nedodirljive za
samu Smrt
a ne tek Život
zarobljene u iluziji stvarnosti
tražeći smisao u prekidima Svesti
bez interesovanja za štetu
bez pogleda na otpad koji ostavljaju za sobom..
Kad si ti postao jedan od njih?
Kad je taj vulkan prestao da ključa?
Gdje je nestala tvoja strast?
Strašno..
Dišuće žive ljude
pretvoriti u kamene statue
Strašno
Oduzeti nekome sposobnost da voli
a time i da bude voljen
Zar to nije zločin?
Zato ja kradem svoj scenario svake noći
u krevetu
u onim dragocjenim trenutcima tik pre nego što zaspim
Pokušavajući da zakopam svoj nož
Što dublje
krijući ga od same Svesti
u prekidima Stvarnosti