Došlo je neko novo vrijeme čudnim okovima modernog roditeljstva.
Koncept je izgleda da si ti sve više roditelj a da je roditelj sve više dijete. Roditelj ima izlive nervoze, roditelj očekuje da ti brineš o njemu, oko roditelja se ti svaki dan staraš: brišeš nos čistiš dupe i ostalo. Uhvatiš ga da te slaže dva tri puta pa mu klepiš s merakom jednu zabranu izlazaka i automatski ukineš kompjuter telefon tablet mp3 i sve ostale elektronske uređaje koji mu pružaju određeno zadovoljstvo iako zapravo ne zna da ih koristi. Zašto? Pa jer si tako u mogućnosti.
Došlo je vrijeme neke čudne nervoze, i još čudnijeg iskaljivanja. Licemjerstva i neroditeljstva. Naravno ne žališ sebe već otkad si krenuo u prvi osnovne, kontaš da to je to nipodaštavajuće po tvoju ličnost, ali problem je kad počneš da se više lomiš na stranu da to možda tako i treba, onu koja teži tangensu od devedeset stepeni. Izgubićeš se jebote, nemoj nikad da ideš ka tangensu od devedeset stepeni.
Dovoljno je da se samo malo nagnes ka apscisi, da se izmakneš koji korak i da ti se oči otvore, da skineš devet kila sa svojih leđa da bi shvatio da nosiš još tri puta toliko potpuno nepotrebno, da ponovo otkriješ Ameriku.
Čudno vrijeme zaista. A čak i skuplje, vaistinu i skuplje.
Amin.
Amin.
