O Anđeliji ili Boris Davidovič

   Treba mi cigareta. Par koraka do terase po crnilu i hladnoći, i tuce uzastopnih dimova duvana u plućima. Očajnički mi treba cigareta, samo jedna, i ništa više. Jedna cigareta da mi izliječi dušu, pa zar tražim premnogo pobogu...
   Ugazila me. Kaže ona stvarno ne zna kako te je ta đevojka ulovila. Pa vidite Gospođo, ne znam ni ja, i upravo tu nastaje ovaj problem, tu nastaju svi problemi: kad se ja zapitam. Pa nemojte baš tu so Gospođe, zar ne vidite otvorenu ranu, prelom, komplikuje se, krvari, šiklja na sve strane. Pa dje nađoste baš tu...
A svjesna sam ja toga vidite, ali me nekako pola ubjeđuje u suprotno, pola me podržava, kao Vi recimo. Dobro ocijeniti sebe samoga je zajebana stvar, ispravite me ako griješim. No evo, ispravljaju me stalno, samo ste Vi na mojoj strani, Vi i čitava Vaša porodica, samo Vi dijelite moja uvjerenja. Ili možda ja dijelim Vaša, više vjerovatno. Kad se zapitam kako sam ga ulovila.
  Pa vidite, možda jer sam imala čime, a to nisu samo ženski intimni djelovi, Gospođo. Pička Vam materina Gospođo. Majku Vam jebem,

 A kako bi mi sad legla ona cigareta...

Dječaku iz vode

   Andrej. Samo mi je upalo u oči, dok sam letimično letjela preko lista. Andrej. Kao da me neko urekao ovoga trena. Andrej. Kao da me neko ukopao. Andrej. A vjerovatno sam se sama ukopala.

Izvini Andrej, izvini. Sve je vodilo njemu nekako. I dok sam mislila da si ti, bio je on. Izvini Andrej. Jer mogli smo toliko da imamo, mogli smo toliko da budemo. A onda si ti otišao. Istina, znala sam da ideš, morao si da ideš, ali sad dok smo iskreni, nadala sam da ćeš ostati. Mada, ti nekako nikad nisi ni bio tu. Čudno. Gosn, odlučila sam da Vam štitim privatnost i ne oslovljavam Vas prezimenom, mada više jer želim da Vas držim za sebe nego što mene neko čita pa bi bili ugroženi. Andrej, izvini Andrej, ali on je moja gospođa Vineti.

  Mada, ni njega nema. Nema ga da vidi sad, ovog trena, koliko ga volim. Zauzet je onim svojim kurvama. Mada, u njegovu odbranu (što ga ne opravdava u mojim očima) kurva nije sazdana od krvi i mesa, već od lakiranog drveta, i šest nerđajućih žica.

  Znaš, pitao me jednom da plešemo. Nisam htjela, bila sam obeshrabrena rečenicom -Tango znam perfektno. A znam i valcer. -Koji? Kako koji? Bečki. Ali postoji i Engleski zaboga, to bih mu sada odgovorila. 

  Neizlečivo sam zaljubljena u njega Andrej, a još beskrajnije ga volim. Treperim pod njim svaki put. Fale mi samo dvije stvari: prva je da sam daleko ispod njega intelektualno iako on to neće da prizna, a drugu neću spominjati.

  Ali, kako je sjajan osjećaj voljeti ga, neopisivo je, zaista jeste, ali evo usudiću se da pokušam. U poslednje vrijeme mi se čini da mi fali muzika da bih bila zaljubljena kao prije doduše, pa ti evo pišem sa slušalicama u ušima. Vezani smo čeličnim lancima, i to više boli nego sve ostalo, jako često. On mi je i drug, i drugarica, i rođeni, i bližnji, i dragi, i na kraju a opet prije svega, radost. Neobično je to: sve mi je. To ne treba da ide tako, no dobro. Evo opet se pomalo gubim. Ne znam šta više da ti kažem Andrej, nedostaješ mi. Sad je bilo već godinu dana da se ja osvrćem na tvoje ime. Svrati ponekad. 

Jedan miris jedno sjećanje

Odavno se nismo vidjele. Uželjela sam joj se, priznajem. Nisam je prepoznala odmah, iako je ona zapravo ostala ista. Nisam odmah ni shvatila da je tu. Kakva noć. Senzualna, provokativna, mazna noć. Ošamutila me opojnom aromom avgusta. Zapamtila je kakvu je najviše volim i došla mi je tako tačno kad je trebalo. Tačno da me podsjeti kad mogu da je imam. E pa, hvala joj. Velika joj hvala.

Pola godine nove godine

Malene crne kuglice. Glava mi je brod po najstrašnijoj buri, a malene crne kuglice se kotrljaju po mojim slepoočnicama. I tako svaki put kad je se sjetim.

Moja psihička propasti, potpuni kolapsu, i moje psihičko uzdizanje. Moja najveća i najbitnija prekretnice. Hvala ti za ovu ličnost koju si mi ostavio, zadovoljna sam. I da ostarim pored tebe, i da puknemo za nedjelju dana, hvala ti za ovu ličnost. Njome sam opremljena za život, i to ne bilo kakav život. Za sjajan život, filma vrijedan život.

Sama sam kriva, pokrenuh crne kuglice taman kad sam sve ostale umirila bambusom i kutijom plavog el-ema. 

Imam ja još dosta posla sa ovom ličnošću, ali eto. Makar imam odakle da počnem, i to već sa dva koraka prednosti.