Svašta je bio

Gomila kostiju oko pluća, srca i oka;

Karirana košulja okačena o njih;

Ljubav;

Ljubavnik mojih misli čak,

jer to nikako nije isto.

Zagrljaj i zagrljeni;

Svašta je bio.

Cigareta,

I koščati vretenasti prsti koji je krive

s namjerom da izgleda privlačnije.

Budala.

(A izgledao je..)
I par iglica na obrazu,
s titulom četnika;
I dlan koji miluje.

Svašta je bio.

U polumraku pred ponoć,

ušuškan(i) između kamenog zida i drvenih vrata,

i dima te čuvene

nakrivljene cigarete,

kojoj je zapalo da proživi između njegovih prstiju,

kurva prokleta.

Svašta je bio.

I usne 

mesnate,

na klik jezika od zakržljalog nosa

koji samo što ne pukne pod crnim okvirima

dva oka koja traže pređašnju sreću u onome ispred njih,
zakopanu preduboko izgleda
čak i za taj pogled;

I te usne što nadmeno izdišu

mješavinu magle i dima duvana,

praćenu pogledima 

čežnje, 

i sudarom komplemetarnih energija;

I požudni čin
presvučen slojem kože;

Svašta je bio.