Umetnost? Bolest. Strašna. Zarazi svaki deo tebe. Svaku misao. Svaki pogled na svet. Ona je jedina nada ovog sveta. Ona iskra, plamen... Njena neokaljanost ne može da se povredi. Toliko iskrena, tolliko drugačija. Zato je svet odbacuje. Iznova i iznova. Naziva je nemoralnom jer prikazuje njegovu sopstvenu sramotu.
Umetnost ima dušu. Ona je krade svome stvaraocu. Zato pravi umetnici s vremenom potroše svoj dar. Umetnost crpi da bi ostala lepa i sveža. Zato onaj ko je u svom poslednjem trenutku i dalje Umetnik, nije ostavio išta za sobom. Takvi su umetnici Života. On je njihovo jedino remek-delo. Njihovo Sećanje je njihova jedina zaostavština. Ali ona je toliko neprocenjiva, da je svaki umetnik uvek nosi sa sobom. Pa i na onaj poslednji Put.
Kažu da ako čovek posmatra život umetnički, njegov um predstavlja njegovu dušu.
Nema svako taj dar. Tu sposobnost da izokrene pogled na svet. Ali ona može biti opasna, jer koliko god živopisnosti da unese u život, pola od toga je bol, neopisiva patnja, čemer. Ponekad ona druga polovina zadovoljstva nije dovoljna da priguši ovu.
Ali, zar nije Umetnost vredna toga? Zaista uzme puno,
ali vrati još više...
Umetnost ima dušu. Ona je krade svome stvaraocu. Zato pravi umetnici s vremenom potroše svoj dar. Umetnost crpi da bi ostala lepa i sveža. Zato onaj ko je u svom poslednjem trenutku i dalje Umetnik, nije ostavio išta za sobom. Takvi su umetnici Života. On je njihovo jedino remek-delo. Njihovo Sećanje je njihova jedina zaostavština. Ali ona je toliko neprocenjiva, da je svaki umetnik uvek nosi sa sobom. Pa i na onaj poslednji Put.
Kažu da ako čovek posmatra život umetnički, njegov um predstavlja njegovu dušu.
Nema svako taj dar. Tu sposobnost da izokrene pogled na svet. Ali ona može biti opasna, jer koliko god živopisnosti da unese u život, pola od toga je bol, neopisiva patnja, čemer. Ponekad ona druga polovina zadovoljstva nije dovoljna da priguši ovu.
Ali, zar nije Umetnost vredna toga? Zaista uzme puno,
ali vrati još više...
No comments:
Post a Comment