Pismo Marchelu

Hvala ti.
Hvala ti što razumeš svako zrnce mog srca do poslednjeg jebenog ugla.
Hvala ti na grubim rečima rečenim sa toliko ljubavi i iskrenosti da teše.
Hvala ti što govoriš svaki dan kroz stihove ono što svi misle, ali se niko ne usudjuje da izgovori. Ili jednostavno ne ume...
Hvala ti na svim usadjenim vrlinama.
Hvala ti na pokazanim manama i na otvorenim očima.
Sada ću da preteram, žestoko, ali
hvala ti što si nikad nemani stariji brat
meni
i svoj ostaloj izgubljenoj deci koja su shvatila da Petar Pan ne postoji.
Volim te jebote.
Jer na ovom svetu ne postoji niko ko bolje razume, ko lepše priča
i ko više prašta od tebe.
Ko bolje uči kako da se borimo sa sobom i svetom u isto vreme,
a danas je to tako korisno znati.
Hvala ti što razumeš...