Crne rupe

Sve one slatke i gorke reči
koje bi možda nekada davno izazvale treptaj u meni, neku suzu,
Strah.
sada samo bude sećanje na to,
samo su tu da podsete u šta se svet pretvorio.
Ja ista.
Psihopata
neosetljivo djubre
nimalo drugačije od svih ostalih slojeva prljavštine
što gmiže ulicama,
kojima je isto da l' im u oči il' u dupe gledaš,
jer isto ćeš da vidiš..
Crne rupe.
Prazne ili pune govana
Smradova koji klimaju glavama
i prave se da slušaju o tvojim snovima
dok smišljaju kako da ti uzmu sve što imaš, da ti otmu te iste snove
o kojima im pričas,
Zar nije ovaj nama poznat Svet baš to?
Crna rupa koja proždire sve,
nekima posle,
nekima pre.
Uzimajući nam i ovo Sećanje
jedini kanap što nam je ostao
koji gramzivo vučemo
a nismo ni svesni koliko visimo preko ivice,
od kad je kanap počeo da puca...
A kad pukne...
tad ćemo zauvek da potonemo medju neljude
koji su odavno ostali bez duše, bez savesti
bez krvi i mesa
bez ikakve časti
bez snova...
A zauvek je jako dugo za puzanje po dnu sa ološem...
Za neživot...