Stranica iz dnevnika

I znaš... boli kad tako svijet misli da voliš druge više..
nisam ja sujetna, ali sve te slike, sva ta sranja
sve to što si mi prećutala...
to prijatelji ne rade.
A zar ja i ti nismo to? Ili se makar prozivamo time...
Ponekad se zapitam zašto se trudim na kraju...
Jer u očima svijeta ja sam samo tu da ti budem rame za plakanje, za istresanje,
onaj dnevnik kome saopštavaš ono što te muči,
a za lijepe slike? Tad su tu neki drugi ljudi..
I uvjek laži, uvjek izgovori...
Nisam izašla, nisam se javila, nisam više medju živima.. mora da je i to..
Uvjek neka poruka u poslednji momenat
tvoja karta za spas, ti si poslala, neko drugi je poslao
iako smo svi znali da ne mogu da dodjem
zbog drugih planova,
sa ljudima koji me žele u njihovim životima
i u najljepšim i u najtežim trenucima...