Zabranjeno voće

I uvjek dohvatim dostigljive
odmah potrošim,
a onda tražim dalje..
A ono što me kopka
jurim, želim...
Želim sve što ne mogu da imam
a podcjenujem dobijeno
ili ono što mogu lako da dobijem..
Šta je to
usadjeno u svakoj ljudskoj duši
da svako teži svome zabranjenom voću
nečemu što ne mogu
ili ne trebaju imati..
Zašto nam nisu dovoljne zelene jabuke?
Sazreće one vremenom..
Šta je to što nas toliko odjednom privuče nečemu?
Da bi smo ga najčešće odmah odbacili
čim ga shvatimo da nije nedostižno...
Kakav je to plamen koji gori u nama
Zar je ljudska pohlepa toliko jaka?
Jednom mi je neko rekao
da je Bog zaboravio u nama da ugasi iskru besmtnosti...
Da li zbog toga želimo sve, sada?
Prokleti da uvjek tražimo bolje, veće
prokleti da sebe smatramo najboljim i najvećim
iako to nismo
do onoga dana kad nas vrate zemlji
iz koje smo postali...