Pokidani pokloni

Zašto uvjek uništim sve što dotaknem? Ne mogu da živim sa nečim onakvim kakvo jeste, nego u očajnim pokušajima da ga popravim, upropastim ga.
A najgori dio je što tek tada shvatim da možda  i nije bilo tako loše prije nego što sam ja odlučila da treba da se popravi. Neke greške više ništa ne može da ispravi. Ni vrijeme. Možda bi ono i moglo kada bi teklo unazad...
Jedini način da se takva greška popravi je da se zamijeni upropašteno, ali... kopija nikad nije dobra kao original. Fabrička greška je u kopiranoj uspomeni.