"...Svaka moja slabost je sigurno prolazna..."

I sve što me držalo
je nestalo...
Kao što maslačak nestane u jednom trenu
kao da nije ni postojao
kada zasija šibica.
Stvari tako nestalne,
ljudi tako prolazni...
Spremni da te izvrnu, ismiju, odbace
kada im to predstavlja dovoljno zadovoljstvo,
dovoljno napajanje njihovom egu,
kada imaju nekog da zadive...
Tužno je to..
Svet je tako pun sujete
niko ne ume da više voli,
mada nije kao da su ikad i umeli...
I zalupa srce
I nastupi bes
I nastupi strah
da te onaj kog si voleo
menja.
I odjednom gubim sve sto mi je značilo.
u trenu...
Biću dobro..
Aritmija.
Samo na kratko..
Svaka moja slabost je sigurno prolazna.
I tražim novi početak...
grabim ga.
kao i svaki put kad nemam sidro
u nečiji okean pusteno,
da traži novi dom.