"Ljubav je svetionik i spaseni pomorci..."

I plovim kroz život,
sve sam dalje i dalje od kopna.
Na površini okeana izmaglica.
Ponekad vidim neki brod tu i tamo
i na njemu neka nepoznata lica.
Al ima jedan brod,
belih jedara koja režu oblake,
što ga primetim kad god da prodje..
Pomorci zaglavljeni na njemu
od ogromne gladi za strašću
gutaju jedni druge zagrljajima,
napajaju se pogledima,
nadražuju čula ukusima reči koje razmjenjuju tišinom.
Jer jedino ih je tišina i dostojna…