"Piši. Otkrij mi se. Pomozi mi da shvatim šta si to ti."

Rodjena u pogrešnom gradu, u pogrešnom vremenu. Svet je avangardan za mene, ali ja sam već bila avangarda za svet u vremenu u kojem je trebalo da se rodim. Bila sam samo neobičan prizor u Parizu u bel epoku, ali zato potpuno uobičajen u dvadesetim. Bila sam svakodnevnica i u Londonu šezdesetih godina. Mogli ste me naći na travi, negde na Pikadiliju pored Temze, ili Vudstoku...
Ali sve to nije ni bitno na kraju zar ne? Možda sam to bila, ili trebala da budem, ali eto. Nisam.
Zapali smo tu gde jesmo, nekim okrutnim plesom bala čija muzika nikada ne prestaje da svira. Samo utihne ponekad.
A sve te dimenzije vremena i prostora? One nestaju. Tope se i postaju tvoj zagrljaj u koji uranjam. Vreme ne postoji, ne postoji svet, ne postojim ja. Postojimo samo mi i ti trenuci u kojima smo večni...