Broken dreams and silent screams

Neki mali stan u nekom velikom gradu, u tom stanu krevet, van stana kiša. A u tom krevetu uzdasi, zagrljaji i poljupci.
Ništa me nije toliko lepo rasplakalo kao jesen koja mi je hrlila u zagrljaj kišom. Neljudski lepa kiša koja nam dopušta da hranimo duše njome.
I pravim se da nisam mrtva dok gledam nebo u oči.
Imaj milosti sa tim rečima.
Gde si? Ne čujem te. Glasovi koji ćute i tišine koje pričaju.
Ne osećam te. Izgubila sam te negde izmedju pljuskova.
Sve počinje i završava se krikom tišine.
Sećanje, živote.
Život, ljubavi.