Tvoje usne na meni tvoje ruke na meni i guram noz medju zube menjam oblik kao vidra nosim sablju oko bedra skupljam znoj sa čela na tvoje usne boje mesa spustiću kap svoje vode

Imam onaj osjećaj umora kad ne piješ dovoljno vode i shvatiš da te zbog toga boli glava, ili kad si toliko napet da shvatiš da ti je zapravo koža napeta i onda staviš kremu za lice i osjećaš se kao da je neko tog istog trenutka prestao da ti razvlači lice kao tijesto. E pa ja sam već nekoliko mjeseci sa manjim prekidima u ovoj prvoj prelaznoj fazi, bez ikakve kreme na vidiku. Nekako nije okej kad ne voliš dovoljno nekoga da mu ipak zavlačiš ruke pod majicu da bi ih ugrijao. Mislim da je to ono što su mi rekli da se zove podvođenje. Pa šta meni znači ako su tebi ruke hladne? Šta je imam od toga što ti meni spuštaš ruke niz kičmu ispod trake brushaltera? Ne znam samo da li si zaista toliko sve neke suprotne stvari od toga što sam ja mislila za tebi i o tebi. Ne znam da li si zaista sposoban za ovakve postupke. Ne znam ni da kažem ne. Suštinski ništa nisi uradio ali se ja konstantno osjećam poniženo, bezvrijedno i nevoljeno, ponekad i odbačeno kad drobni mehanizam mazohizma otvori zapakovana sjećanja na tvoje malverzacije. Kako, zašto i čemu?
P.S. Danas sam naučila šta znači Weltshmerz i shvatila da sam pisala o tome par dana ranije. Bijedno, a krupno zadovoljstvo - kad nađeš odgovarajuću nomenklaturu nečemu u životu pa čak i kad je tako sitno i prolazno kao misao.