Nikad nisam tražila apsolutni osjećaj sreće. Lažem. Možda ponekad. Možda u zalascima sunca na poslednjem spratu parking garaže. Ali, istina je, da sam znala da je to nemoguće, ili da je nisam ni htjela ako to znači neko drugi, nešto drugo. Istina je, znam da si ti bio moja nesreća, i češće, mnogo češće samo gori dan nego bolji. Ali istina je također, da sam htjela vječnost, sa tobom takvim, tada, tako nesrećna. Istina. Jer, ne biraš karte koje dobiješ. A ja sam svoje voljela, voljela ih duboko iako nisu bile visok skor. Istina je da se u dubini duše pribojavam da nikad nikoga više nisam sposobna da volim kao tebe, Radosti. Ne na taj, svaki način, zasigurno.
Ti si bio sva nesreća i tuga, i razočaranje koju sam ja tražila u životu. I gle čuda. Slobodna sam. Osjećam se kao da ponovo imam sebe, da mogu sa sobom šta hoću. Ali, tu je upravo i caka. Ti nisi tu. Osjećam se pomalo izgubljeno, pomalo zbunjeno. Nisam sigurna da li mi nedostaješ. Ali, nedostajaćeš svakako. I, znaj, da svako: Do neba te volim, i Volim te beskrajno su bili teški koliko i njihovo značenje, ako ne i teži, i znaj da mi beskonačno nedostaju naša nasumična trabunjanja i klupe po zabitima, tragično ružičaste i tople. Više nego poljubac, više nego bilo što drugo. One dani i noći gledanja Matrixa i Bebopa u krevetu. Ona beskrajna voljenja. Ja bih te samo grlila. Sve se svodi na to. Nedostaješ mi ti. A ne boli, stvarno ne boli.
Napravili smo jednu tragičnu grešku . Tragičnu. Onog sedmog avgusta. Trebalo je da nastavimo da pijemo kafu, trebalo je da se napraviš da ne znaš, ili jednostavno da nećeš. Trebalo je da nastavimo da se držimo za ruke još koju godinu, trebalo je. Ali nismo. Ali kako sam ja to mogla da znam tad. Trebalo je da me poljubiš dan prije nego kreneš za Novi Zeland, ako ikad tamo i stigneš. Trebalo je mnogo, mnogo toga.
Trebalo je da ti rodim Bubu. Ali nisam.
Dvadesetjedan mi je bio srećan broj neko vrijeme. I dalje je pretpostavljam.
Umorna sam. Laku noć. A imala bih još mnogo da kažem, no ne znam više ni kako, a ne znam ni što. Pričanje u prazno nikad nije urodilo plodom i onako.
No comments:
Post a Comment